Види ова прича нема ама баш никакве везе са Радничким али итекако има везе са ултра покретом. Недавно сам имао ту част да присуствујем утакмици лиге шампиона између Јанг бојса и Аталанте. Искрено, баш велика част!
Елем, стигох ја једно сат ипо пред почетак меча да би процуњао мало око стадиона и видео шта се и како дешава. Оно што ми је прво запало за око јесте доста мањих групица Аталантиних навијача на све стране. У Швици постоје неки кодекси ( који се исто тако и поштују ) да се обични симпатизери клуба не нападају и да је то испод части. Доста помешаних групица навијача по ресторанима, пабовима око стадиона као и неким брзим хранама. Ту сам ја мало више опсервирао навијаче Аталанте. Људи моји који је то склоп људи, који је ту просек година ! КОЈИ ЈЕ ТО МЕНТАЛИТЕТ ! Екипице по 4-5-6 људи јер не могу баш рећи да су момци, сви обучени у обележја клуба и СВАКА екипица има неко своје обележје. Да ли је то неки мањи барјак, да ли је то нека мања двомотка, нека мала заставица која се углавном држи а не качи на ограду … брате свако има нешто. Пију, певају, зајебавају се и боли их ку.ац за све. Е сад шта је ту мени још фасцинантније било јесте да је велика већина тих људи могло ћале да ми буде а притом ја нисам тако млад 🙂 који просек година …
Дошло је време и да се улази на стадио. Ја сам имао прес акредитацију за фотографа а моја позиција је била буквално на 3-4 метра од сектора где су били навијачи Аталанте. Ко не зна како изгледа сектор за госте у Берну, а капирам да већина не зна, он се састоји из два спрата. Овде су се Аталантини поделили у два дела. Можда је то само мој утисак али мислим да им је екипа била на доњем делу док су симпатизери били смештени на горњем. Озбиљне њушке у првом реду ! Посебно ми је привукао пажњу лик који је константно стајао на огради али није водио навијање. Стално је добацивао обезбеђењу али је био кул и није правио проблеме. То је та права жабарска глава, она стара школа италијанских ултраса. Значи као да је лик из филма изашо!
Навијање јако добро а и певају брате свака им част! Јесте италијански језик певљив и све то али брате певају га и они ! Значи певају не деру се ! Оно што је у мени пробуадило неку носталгију за неким прошлим временима јесте један стари добри звук. Сликам ја и само чујем у једном трнутку СССССССС. Окрећем се а они пале скраћене тифо бакље. Аоооо од кад нисам видео то. Некако ми је тај тренутак још више појачао слику о њима и још више појачао неке емоције у мени.
Враћам се кући колима и имам једно сат и нешто пута. Ја не могу да средим утиске ! Некако су баш пробудили у мени све неке емоције и све неке успомене из тих мојих почетака ! Лего сам да спавам ал ми ђаво неда мира и само нешто размиљам. Где смо ми то у међувремену погрешили па смо дошли довде где смо сада …