Ове недеље играмо са Спартаком. Утакмица која се разликује од осталих због односа који имамо са Маринцима. Наша братска група ! Ове недеље ћу посветити пар текста управо на ову тему. Како је све почело се и не сећам баш. Причали су старији али то је негде остало у малом мозгу , оно што знам јесте да је братство почело почетком 90их када су Маринци дошли у Ниш. С…. им је пришао после чега су дошли у наш коп. То су нека времена о којима баш и не могу да причам јер ми је тад било битно како формулицу да упаркирам у гаражу а да ме ђубретари не поједу … моја прича са Маринцима креће у сезони 05/06. Њихов долазак на Чаир и нека моја прва сазнања о томе да имамо браћу и како све то функционише. Тих година братство и није било толико интензивно из разлога што нисмо играли са њима. Ми као и они смо имали турболентан период са играњем друге и треће лиге. Братство добија на интезитету уласком оба клуба у прву лигу и чешћим сусретима. Отварају се могућности за чешће посете , што у Суботицу/Ниш исто тако и на нама далеким гостовањима а њима ближим и обрнуто. Да је све увек било супер и није баш. Братство је имало и мањих проблема. Тачније два. Први је био када је стасала нова генерација Маринаца која и није баш имала контакт са Мераклијама. Из прича преко интернета или неких полуинформација су закључили да смо ми испали негде п… па они не желе да буди браћа са таквим момцима. То се све завршило реченицом Ћ… која се поновила и у Нишу после извесног времена. “Ви нисте правили то братство па нећете ни да га раскидате !” На томе се завршила та прича.
Друга ситуација је када су , до тада , Гробари из Суботице решили да пређу са Маринцима. Нама је то било непјмљиво. Млађи су били у фазону , то нама не треба , штаће нам они итд итд , док су старији спуштали лопту и понављали добро познату реченицу. На крају је договор био да ми пустимо да они решавају шта имају па кад се они среде да се види шта и како. Тако је и било. Први следећи сусрет је био код нас. Нисмо желели да имамо ништа са тим момцима у том тренутку све док не чујемо причу људи у које имамо поверења. Село се са екипом попричало , момци објаснили о чему се ради и како је до свега дошло после чега , по мени , братство још више јача. Они као и ми смо омасовили трибину у том периоду. Посете су биле чешће и масовније док су и млађи имали контакт што је било јако битно због неких времена која долазе.
