Проклети куп Радивоја Кораћа ! После толико година ја и даље не разумем шта ова манифестација доприноси нишком спорту а поготову кошарци али ајде … нама је то била добра прилика да се сусретнемо са већим групама и стичемо нова искуства ( да напоменем да је моја генерација стасавала по локалним селима пратећи Раднички у трећој лиги ). У то време цигани нису ишли на кошарку јер их је партизан редовно љуштио тако да су само гробари долазили у Ниш. Прва година је прошла мирно. Гледали смо како то функционише , које су наше реалне шансе. Друге године одлучујемо да се опробамо и видимо како стојимо. Финале је био велики залогај за нас. Напад на комплет екипу гробара је било у том тренутку недостижно па одлучујемо да први дан турнира нападнемо гробаре на окупљању. Имали смо инфо да ће бити на трошарини и да ће бити само локални гробари. Пар сати пре њиховог скупа , скупљамо се на булеварском кеју. Било нас је 30-40 и то за нас солидна млађа екипа. Извиднице су већ на трошарини. Све је ишло по плану док се није појавила интервентна. Људи се растурају а од људи са лица места стиже инфо да креће скупљање гробара. Разбијени у мање групице крећемо ка трошки. Ишли смо свим могућим правцима па на место које смо одабрали за скупљање пред напад не стижемо сви у исто време. Гробара се већ поприлично скупило. Извиднице су нам провалили па је и изненађење пропало. Шта ћемо , како ћемо ? Многи људи нам још нису стигли. Брзо се домунђавамо. Одлучујемо да ипак нападнемо па шта буде. Креће напад. Нас 20ак подељени у две групице ( поделила нас Габровачка ) креће у напад. Залећемо се , покушавамо да упалимо бакље. Проклета картонка је увек издала кад је могла да изда !!! Гробари пут нас , плус камење са пруге , плус један нож ( ја га нисам видео али тако се причало ). Долази до јако кратког контакта после чега хватамо маглу ( или што би неки рекли , тактички се повлачимо ). Онако посрани и умазани цели од блата налазимо се опет у једној кладионицо. Ту нас је сачекао један наш старији лик и покушавао да нас утеши. Тако потиштени се разилазимо али остаје договор да имамо састанак сутрадан.
Састанемо се ми и крену класика приче. Где си ти био , што ти ниси упалио бакљу , зашто нисмо излетели одавде … галаме сви живи. Кад су се страсти стишале пада договор да се светимо екипи гробара са трошарине после финала. Знали смо да се враћају градским бусом па смо одлучили да их нападнемо кад излазе из аутобуса. Како нисмо желели да кикснемо опет на свакој станици до те где треба да уследи напад , наши људи су већ улазили у аутобус. Први момци који су ушли у бус су већ збунили гробаре док им је на следећој станици већ било јасно о чему се ради. Аутобус још није ни стао на станицу а ћушке су већ почеле.на станици екипа фул наоружана. Повучени искуством из првог напда нисмо хтели да ризикујемо. Стаје бус , врата се отварају , а гробари као они керови из кавеза на трку. Бежте ноге посра вас гузица ! Неки бивају ухваће већ на станици док се остали гањају све со семафора после пруге. Део није ни смео да изађе али они одоше јер то нисмо предвидели 😊 пада пар гробара који пролазе са лакшим повредама док један глави ургентни. Ту се наша генерација сусреће са првим хапшењима и пријавама. Приводи се пар момака који су ухапшени на лицу места. Одводе их на препознавање где момак потврђује да су они. За ту генерацију крећу и прва суђења , плаћање казни и све што иде из то.
