И да као што написах, казне нас три меча без публике на Чаиру. Банковића су исто нешто одрали са казном. Шта ћемо и како да радимо … ? Састанак и мозгање шта и како можемо. Долазимо ту до једне од генијалнијих идеја које смо имали. Иза јужне трибине, и дан данас, постоји зграда која није завршена. Ми смо то звали џанки хаус а заправо је то требао да буде спортски диспанзер. Никад је нису завршили а у том периоду чак ни прозори нису били. Одатле се видео део терена и могли смо да навијамо а да то има неког смисла. Које су тачно утакмице биле се не сећам али знам да смо прву одрадили онако пробно, да видимо да ли ће то проћи.
Први меч се скупљамо и одлазимо до стадиона где нас чека полиција и затворене све трибине. На изненађење свих се појављујемо, пролазимо поред трибине и одлазимо у ову кућу. Тај мече се мало навијало али је више била проба наше идеје. Кад смо увидели да то функционише спрема се наредни меч доста озбиљније. Носимо заставе, бубањ али и доста пиротехнике. Упадамо у кућу без неких већих проблема само што је овог пута полиција била и испред куће. Спремимо све за почетак утакмице и тад креће фешта. Доста пиротехнике се пали креће озбиљно навијање. Оно што ми је баш остало урезано са овог меча јесу Палилулци. Они су нашли неки рецепт за пиротехнику, направили смесу коју су ставили у пластичну кесу !!! Запале браћа то и креће шоу. То гори и гори и дими и не престаје ! Сећам се да сам из собе скроз десно ишо до њих да видим шта су то запалили јер ми је нереално било да то толико дими.
Видно изненађена полиција се додатно спрема за треће имеч. Претпостављајући да нећемо моћи исти перформанс да имамо на трећем мечу доста лаганији долазимо испред куће. Ту нас чека кордон полиције и саопштавају нам да је улаз у кућу забрањен. Донекле и очекивано али нисмо довољно далеко ишли у претпоставкама па смо морали на лицу места да се организујемо. Ту пар момака покушава да оде на базен и види да ли се може доћи до крова истог. Некако се наговара чувар базена да нам отвори тај кров и сви се селимо тамо. Ништа посебно и занимљиво се није дешавало али смо успели да испратимо и тај меч.
Све у свему, зашто сам хтео да поделим ову причу са вама ? Навијачки живот нису само туче и кореографије иако су саставни део њега ! Често је важно укључити машту и смишљати доскочице како полицији тако и свом клубу. Требамо бити маштовити а онда се из тога рађају неке невероватне ствари које касније остају урезане у нашим сећањима и можемо их препричавати неким новим генерацијама.
