Прошли викенд нас победи мртви Јавор па ајде да се посветим у овом тексту мојим искуствима из Ивањице. До сада сам укупно три пута био на овом гостовању. Значи ДАЛЕКО БИЛО али ајде да почнемо редеом. Прво гостовање икад тамо је било јако давно. То гостовање је било примамљиво ( како ово нереално звучи ) за све нас јер нико није био никад ту. Ишли смо бусом и сасвим коректна бројка. Оно чега се сећам са овог гоствања је да бус стаје испред сектора за госте, људи истрчавају крећу да празне бешику и схватамо сви заједно да то управо раде испред неке пекаре, посластичаре или шта је већ било ту. Нешто чудно ? Па да, то су радили на излог радње … Сећам се исто неких клинаца који су пролазили иза трибине. Нешто су се комешали, отишли у неко школско двориште које је било ту скупили неке ситне каменчиће и вратили се да нас гађају. Испалили по пар каменчића и штура уз узвике УА РАДНИЧКОВЦИ! 🙂 Хит јебио и Шора који је упао неђу првима на стадион. Попео се на ограду и почео да прозива све живе на стадиону. Клинци су кренули брзо да му скандирају “Пи.ко чупава” на шта је остатак трибине одговорио “Шора наркоман, Шора наркома …” на шта је и сам био јако поносан 🙂
Другог гостовања се искрено ни не сећам али то је било оно, људи Ивањица за викенд … Ништа, ће идемо шта! После овог гостовања сам себи обећао да је ово последњи пут кад ће Ивањица да ме види па све и да играмо за финале лиге шампиона.
Долази на ред и треће гостовање. Понедељак, идемо ? Реко ја не идем НЕМА ШАНСЕ ! Четвртак, зове ме Дука и као брате знаш шта мислиш да идемо за Ивањицу мојим Југом? Да напоменем Југо 45 ( за мађе, ауто са 4 брзине )! Аууу у старту мења све, реко Дука брате си ти сигуран да ми можемо да стигнемо? Можемо да пробамо, МОЖЕМО. Креће одмах и организација. Исцимамо још неке да видимо да нађемо још један ауту у случају да станемо негде да има ко да нам помогне. Камерунци заврше један ауто па одлуче да и они крену са нама. Наравно да нису знали да идемо Југом! Стопер и Допер схвате да је ово идеална шанса да се лудо проведемо па и нису нешто много размишљали. Већина одлази комбијем ми се спремамо. Натанкамо се како треба, Југара пун резервоар, тад и никад више. Долазимо у Комрен, где смо се налазили са момцима из другог аута. Кад су нас видели нису могли да верују! Како ћемо, шта ћемо, они знају пут ми само да их пратимо. Ми им напоменемо да не брзгају јер не можемо да се тркамо са њима. Крећемо. Све је ишло релативно добро док нисмо кренули да се пентрамо уз нека брда а оно што смо ми гледали нема никаквих брда и долина на путу. Ако се добро сећам Крушевац,Краљево, Чачак па доле Ивањица. Ма какви, почеше да се пентрају они негде набише гас и одоше а ми милимо. Да их зовемо да успоре, кур.ц нема мрежа. Да видимо на гугл где смо шта смо, нема нет. Дивно! Пентрамо се ми кад у једном тренутку нестаје пут, креће макадам. Ауууу креће смех у ауту. Спрдња иде како ћемо сад, ово нам је задње, одавде нема назад. Уз целу зајебанцију иде и оно ОД ОВОГ НЕМА ГОРЕ али има. После пар минута креће и киша да пада. ТО ЈЕ ТО! Брисачи раде али оно то су брисачи од Југа … извучемо се ми некако из те шуме. Утакмица већ тврдо почела ал ко размишља о томе, чекај прво живи да стигнемо. Кад смо видели тавблу Ивањица свануло нам је. Стижемо испред стадиона полиција у неверици. Ми пресрећни што смо успели да стигнемо паркирамо одмах испред. Излазимо а пандури као да су марсовци стигли. Ми као мало каснимо можемо да уђемо ? ЉУДИ ВИ СТЕ СА ОВИМ ДОШЛИ ИЗ НИША? Ми као па да шта је ту чудно ( а мислимо се бежи бре будало једва претекосмо ). Од шока и свега нису нас ни претресали само отворише да уђемо. Утакмица ко утакмица, нисмо ни пошли због ње. Крећемо назад. У колони сви заједно а ми на зачељу колоне. Толико смо брзо ишли да нас је и полиција у једном тренутку претекла и оставила да наставимо свој пут. Кад смо сви мислили да су путашествије готове и да идемо лагано назад, ето га ново зезање. Пукне нам гума ! Дука, неко ко важи за јако ”смирену” особу већ нервозан јер нас је полиција гасирала да не можемо да стигнемо назад а он у фазону, шта бре ови ми не можемо да стигнемо до Ниша, удара у црвено. Јел имамо резервну гуму, требало би.Јел имамо дизалицу, ту је негде. Ми у неком селу ! Ту нас је видео неки домаћин како покушавамо да дигнемо ауто оном дизацицом која се даје уз Југа, па нам рече да угурамо ауто у двориште има он неку. Заменисмо ту гуму и кренусмо за Ниш. До краја путовања је мање више све прошло како треба.
Зашто сам хтео да напишем овај текст ? Зашто је он битан ? Живот једног навијача нису само занимљиве утакмице, велики дербији, кореографије, бакљаде и све што иде уз то. На нама је да направимо да нам свака утакмица буде занимљива а да наш клуб УВЕК има подршку ма где год да игра. Што се Југа тиче, ово му није једино гостобвање! Имао је он још једно што му је уједно била и последња вожња али о томе отом потом 🙂